Krajem maja, u Beogradu, predstavljena je knjiga u izdanju RTS-a o životu i stvaralaštvu reditelja Aleksandra Đorđevića. Veći deo knjige „Aleksandar Đorđević: Uvek ispočetka“ stvorio je sam pričajući dugogodišnjoj saradnici, teatrologu Dragani Bošković, o svom životu, o jugoslovenskom pozorištu i svom radu za Televiziju Beograd. Ona je oko 14 sati snimljenog materijala uz sećanja brojnih glumaca i drugih kolega pretočila u ovu autobiografiju i monografiju.
Aleksandar Đorđević režirao je filmove i serije koji su obeležili jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Zahvaljujući njemu imamo serije: Vruć vetar, Otpisani i Povratak otpisanih, Bolji život, Majstori, Srećni ljudi, Balkan ekspres. Tu su istoimeni filmovi, ali i dobro poznati: Arsenik i stare čipke, Mačor na usijanom limenom krovu, Hajde da se volimo i Tesna koža 3.
U knjizi se govori o Đorđevićevom odrastanju sa majkom Jelenom i bratom Zoranom u Subotici u kojoj se rodio 1924. godine. Studirao je na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Huga Klajna. Radio je u Narodnom pozorištu u Nišu devet sezona. Bio je ranjen na Sremskom frontu, bio tvorac brojnih filmova, serija i drama na Televiziji Beograd, dobio prvu nagradu u Holivudu za film „Čep koji ne propušta vodu“ i uticao na rad mnogobrojnih naših glumaca.
Nedavno je jedan subotički pisac nadobudno izjavio kako je prerastao Suboticu. Na žalost nije. Aleksandar Đorđević prerastao je Suboticu, a ljudi u našem gradu to ne vole. Pošto je njegov rad teško politički upotrebiti ili prisvojiti, odgovor na drskost prerastanja je muk.
Ako ništa nismo naučili od ovog zaboravljenog Subotičanina dok je bio živ, ni sada nije kasno. Uzmite ovu monografiju u ruke i shvatićete kakav je to neverovatan život bio, a počeo je u Subotici. Širite priču dalje i postanite svesni da su neki zaista veliki ljudi rođeni u našem gradu, koji ga jesu prerasli i to su pokazali – delima.
